Novi Sad City Hall

Wikimedia Commons
Wikimedia Commons category: Novi Sad City Hall

Geographical coordinates: 45.254894 19.844543

Wikipedia

Finnish Novi Sadin kaupungintalo

Novi Sadin kaupungintalo (serb. Градска кућа у Новом Саду tai serb. Градска Управа у Новом Саду) tai alun perin Kaupungintalo eli magistraatti- tai hallintoneuvosto (serb. Градска кућа (Магистрат)) on unkarilaisen arkkitehdin György (Georg tai Đerđe) Molnárin suunnittelema ja vuosina 1892–1894 rakennettu varhaisrenessanssia ja uusbarokkia eklektistisesti yhdistelevä monumentaalinen kivirakennus vastapäätä katolista Marian nimen kirkkoa Novi Sadin vanhassa keskustassa, Vojvodinan provinssissa, Pohjois-Serbiassa.

Keskiaikaishenkistä arkkitehtonista historismia edustavaa kaupungintaloa pidetään yhtenä Novi Sadin kauneimpana rakennuksena, jossa nykyisin toimii sekä kaupunginjohtajan virasto että kaupungin toimeenpaneva elin ja muita asiaankuuluvia julkisen palvelun osastoja. Kaupungintalo sijaitsee Vapauden aukiolla 1 (serb. 1 Trg slobode). Vuodesta 1895 lähtien rakennus on ollut pormestarin toimisto, joka tunnetaan raatihuoneen eli serb. ”Градска Управа” tai "Gradska Kuћa" (serb. Gradska kuća) nimellä.Vaikka Novi Sadin hallinto- ja henkikirjoitusvirasto perustettiin 1. helmikuuta 1748, jolloin kaupunki sai vapaan kuninkaallisen kaupungin aseman, kaupunginviranomaiset saivat ensimmäisen pysyvän rakennuksen vasta useiden muutosten jälkeen 1800-luvun viimeisellä vuosikymmenellä. Joidenkin lähteiden mukaan ensin hallinnoija eli magistraatti majoitettiin vuokralle lihakauppiaan-teurastajan ja kaupungin senaattorin Peter Ferenćin taloon ns. "Ferenćijaniin", joka sijaitsi nykyisen kaupungintalon paikalla pääaukiolla. Tämän jälkeen vuoteen 1895 asti hallintoneuvosto muutti rakennuksesta toiseen ympäri kaupunkia. Vuonna 1855 julistettiin ensimmäinen tulevan raatihuoneen arkkitehtuurikilpailu, johon kaikki Habsburgin valtakunnan rakentajat saivat osallistua. Vuonna 1869 perustettiin uuden kaupungintalon tai raatihuoneen rakentamista hoitava komitea. Joidenkin lähteiden mukaan silloisen kaupungininsinöörin Lazar Uroševićin 28. heinäkuuta tekemää kaupungintalon rakentamissuunnitelmaa on säilytetty Budapestin valtionarkistossa. Ja vaikka vuosina 1873–1874 järjestettiin pienempi sisäinen kilpailu, virallinen päätös tehtiin vasta syksyllä 1885, kun ilmoitettiin, että "kaupunginhallitus antoi suunnitelmien valmistelun ja rakentamisen valvonnan paikalliselle arkkitehdille Đerđe Molnarille”.Huomattavien poliittisten erimielisyyksien puhjetessa siitä, mihin pormestarin uusi rakennus rakennettaisiin, viivästytti viimeisiä valmisteluja rakentamisen aloittamiseen. Taistelu kaupunkitalon tulevasta sijaintipaikasta johtui siitä, että sen piti tulla alun perin eri paikkaan. Vuonna 1893, kun päätös virastotalon rakentamisesta tehtiin, Svetozar Miletić ja hänen kannattajat ehdottivat Serbian kansallisteatterin rakentamista Ferenćin puretun talon paikalle ja että kaupungintalo rakennettaisiin Novi Sadin perinteiseen serbialaiseen kaupunkiosaan, paikalle, jossa nykyään on Matica Srpskan rakennus. Kaupungin katolisen yhteisön vaatimuksena oli rakennuksen pystyttäminen pääaukiolle heidän kirkkoaan vastapäätä, jonka toteuttamisen suhteen lopuksi onnistuttiin.

Kaupungintalon varsinaista rakentamisen alkua odotettiin vuoteen 1893, kunnes tarvittavat varat kerättiin. Nykyinen kaupungintalo rakennettiin vuosina, jolloin pormestarina oli tunnettu asianajaja Stevan Popović - Pecia. Tämän monikerroksisen rakennuksen suunnittelussa on käytössä kaikki silloisen Keski-Euroopan arkkitehtuurin tyylilait. Tästä syystä siinä on samankaltaisuutta 1800-luvun jälkipuoliskolla rakennettujen Itävalta-Unkarin kuningaskunnan kaupunkien hallintorakennusten mm. Grazin raatihuoneen kanssa. Molnárin eklektisellä lähestymistavalla ratkaistussa etujulkisivussa on ulkoneva risaliitti vahvoilla pylväillä ja arkadi pohjakerroksessa. Palatsin kaikissa neljässä kulmassa on kupolit ja risaliitin yläpuolella on tasainen mansardikatto. Rakennusta hallitsee korkea torni parvekkeineen, johon palomiehet asettivat vuonna 1907 kansan keskuudessa "Matilda"-nimellä tunnetun kellon, joka ilmoitti tulipaloista kaupungissa. Myöhemmin kello sulatettiin.Tämän vaikuttavan rakennuksen rakentamiseen osallistuivat Molnárin lisäksi tunnetut mestarimuurarit Karl Lehrer ja Jožef Cocek, jota työstään ylistettiin. Palatsin julkisivussa on kuvanveistäjän Julija Anikan kuusitoista veistosta kuvaamassa allegorisia kreikkalaisia jumalatarhahmoja. Myös kuvanveistäjä-rappaaja Johan Kistner osallistui rakentamiseen ja talon arvokkain huone on ensimmäisen kerroksen juhlasali, jonka barokkityyliset stukkokoristeet ja maalatut freskot ovat taidemaalarin Pavle Ružičkan kätten työtä vuodelta 1907 ja 1911. Niin 3. tammikuuta 1895 pidetty ensimmäinen kokoontumisistunto uudessa palatsissa kuin myös kuuluisat Novi Sadin tanssiaiset olivat tässä salissa.Tärkeimpiin Novi Sadin kaupungintalon vieraisiin kuuluvat Habsburg-suvun arkkiherttua ja Unkarin palatiini Joseph vuonna 1911 ja Aleksanteri I valtionhoitajana vuonna 1919 ja Jugoslavian kuninkaana vuonna 1933. Kaupungintalon julkisivun pronssilaattaan on merkitty Novi Sadin ystävyyskaupunkeja, joiden kanssa tehdään taloudellista ja kulttuurista yhteistyötä.

Source: Novi Sadin kaupungintalo

French Hôtel de ville de Novi Sad

L'hôtel de ville de Novi Sad (en serbe cyrillique : Градска кућа у Новом Саду ; en serbe latin : Gradska kuća u Novom Sadu) héberge les institutions municipales de Novi Sad, la capitale de la province autonome de Voïvodine, en Serbie. En raison de sa valeur patrimoniale, il est inscrit sur la liste des monuments culturels protégés de la République de Serbie (identifiant n° SK 1521).

Le bâtiment est situé sur le Trg slobode (la « place de la Liberté »), dans le quartier de Stari grad.

Source: Hôtel de ville de Novi Sad

Serbian Градска кућа у Новом Саду

Градска кућа је зграда у Новом Саду која је седиште градоначелника Новог Сада. Налази се на на Тргу слободе. Из данашње зграде градом се управља тек нешто више од 100 година, али сама институција Магистрата стара је колико и статус слободне краљевске вароши, од 1748. године.Пре добијања статуса слободног града, Петроварадински шанац је био под камералном (цивилна) и милитарном (војна) управом. Граница између та два дела управе ишла је данашњом Дунавском улицом. Војним делом управљао је оберкапетан постављен од стране војних власти у Петроварадину (најпознатији је био злогласни капетан Секула Витковић), док је цивилним делом града управљао судија, наизменично Србин и Немац. Након укидања Војне границе, град потпада под цивилну управу судаца све до 7. децембра 1788, године када град добија свог првог градоначелника. Судац је и даље председавао градским судом и управљао правним пословима, док је градоначелник водио Економски одбор, бавио се војним и финансијским питањима, и у сарадњи са шефом полиције, бринуо се о безбедности града. Правило које се баш и није увек поштовало било је да уколико је судац католик, градоначелник мора бити Србин и обрнуто. Први градоначелник Новог Сада био је Димитрије Бугарски, дотадашњи сенатор који је два пута био биран на функцији начелника града. Најпознатији новосадски градоначелник био је Светозар Милетић (1861/62. и 1867.).

Прво је Магистрат био смештен у изнајмљеној кући месара и градског сенатора Петера Ференција, у тзв. «Ференцијани» која се налазила на месту данашњег здања Градске куће на Главном варошком тргу. Од свог успостављања, па све до 1895. године, Магистрат се селио из зграде у зграду по читавој вароши («Апелација» на месту данашње РК «Базар», Гвоздени човек на Тргу, Својина у Главној улици, итд.).

Коначно, када је новац прикупљен, започета је изградња Градске куће 1893. године, на месту порушене «Ференцијане». Усвојен је пројекат прослављеног новосадског архитекте Ђерђа Молнара.

Интересантан је сукоб око места изградње Градске куће. Наиме, 1893. године, када је на иницијативу Светозара Милетића и његових присталица, донета одлука о градњи објекта, јавио се проблем око избора локације. Милетић је желео да се Магистрат подигне на ханском плацу (место на којем се данас налази здање Матице српске) у традиционалном српском крају Новог Сада, док су католици захтевали да се здање подигне на Главном тргу, насупрот њихове цркве. Католици су победили.Године 1895. завршено је велелепно здање Магистрата. Репрезентативна неоренесансна палата са торњем представљала је једно од најлепших здања у граду. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате, налазе се куполе, а над ризалитом је мансардни раван кров. На згради доминира високи торањ са балконом на којем су 1907. године ватрогасци поставили звоно «Матилда» које је оглашавало пожаре у граду. На фасади палате истичу се прелепе алегоријске фигуре грчких богиња. Скулптуре је израдио новосадски вајар Јулије Аника. У свечаној сали на првом спрату сликар Павле Ружичка је на симболичан начин урадио обележја радиности, заната и трговине. У овој дворани је 3. јануара 1895. године одржана прва скупштинска седница у новој палати, и у њој су се одржавали и чувени новосадски балови.

Данас у Магистрату нема више балова, изузев Новогодишњег. У њему борави градска Влада и њена администрација. Више нема ни звона «Матилда» (претопљено у рату), али лепота грађевине и њена сећања још увек привлаче погледе и пажњу радозналих. На једној од бронзаних табли која се налази на фасади Градске куће стоје исписани градови побратими Новог Сада са којима се остварује привредна и културна сарадња. Ови градови су: Модена из италијанске провинције Емилија-Ромања, Хелиоуполис- предграђе Атине, Будва из Црне Горе, Ченгчун из Кине, Дортмунд из Немачке и Норвич из Енглеске.

Од 1788. године до данас Нови Сад је имао 58 градоначелника од којих су многи били бирани и два, па и три пута (највише градоначелника је било из редова српске популације). Од укупног броја градоначелника, 34 њих је било до окупације 1941. године, два градоначелника у време окупације до 1944. и 22 градоначелника до данас (1944—2014) Тренутни градоначелник је Милош Вучевић из Српске напредне странке.

Source: Градска кућа у Новом Саду

Ukrainian Ратуша (Новий Сад)

Ратуша Нового Сада (серб. Градска кућа у Новом Саду / Gradska kuća u Novom Sadu) — громадська будівля, що є резиденцією мерії Нового Сада. Розташована на Площі Свободи (серб. Трг слободе 1 / Trg slobode 1). Спроєктована міським архітектором Нового Сада Дєрдєм (Георгом) Молнаром у стилі неоренесансу 1893 року за зразком ратуші австрійського міста Грацу.

Source: Ратуша (Новий Сад)

Wikivoyage

Russian Городская ратуша

Построено в 1895 году.

SourceНови-Сад (ru.wikivoyage.org)
Typesee
Last Edit2017-09-23
fi Novi Sadin kaupungintalofr Hôtel de ville de Novi Sadsr Градска кућа у Новом Садуuk Ратуша (Новий Сад)
Wikidata Updated: Thu Jul 22 2021 05:22:11